Беседа на Видовданској Литургији, у цркви Свете Тројице у Бранзвику, Мелбурн, 28. јун 2020.
У име Оца, Сина и Светога Духа, амин.
Помаже Бог, роде српски,
Свима вама, који сте данас могли доћи у свој свети храм, који помажете, и сви ви браћо и сестре: у својим домовима, испред својих кандила, испред својих славских икона, који се сећате светога кнеза Лазара, свих српских мученика од Косова и пре Косова до данашњег дана - помаже вам Бог!
Увек је свештенику велика одговорност и велики изазов на овако велики дан, који је један епископ упоређивао са још једним великим даном - да Срби имају два Велика петка: један Велики петак пред страдање Господа, а други је Видовдан.
Свих косовских јунака, који су се жртвовали за крст часни и слободу златну, ми смо потомци. То су наши прадедови и дедови. Царство Небеско, које витезови Крста, преци наши, оци наши изабраше - даје снагу и нама данас, окупљенима у својим светосавским храмовима; а због овога зла данас у свету, и у својим домовима, испред својих славских икона).
Сетимо се зато њих, браћо и сестре; данас дајмо места њима у својим срцима, у својим молитвама, јер и ми смо тело од тела, и ми смо кост од костију косовских мученика, и ми носимо у себи тај дух који су носили косовски јунаци и сви мученици до дана данашњега.
Преци наши гледали су у Косово као у планину, и са те планине оци наши и преци наши напајали су се бистром водом која живот даје; али са том водом прали су и ране своје, са том водом брисали су и сузе своје, и то су оставили, браћо и сестре, у аманет и нама.
Преци наши су издржали јер су душе своје запојили духом косовским и светосавским. Зато се и ми, браћо и сестре, угледајмо на Милоша, и на Лазара се угледајмо.
У историји српској забележена су и имена издајника. У одсутном часу, они су се показали као лисице. Народ их памти - и Вука Бранковића, и Вукана, и Вујицу… и сви су некако под именом Вук. Дај Боже да и овај данас који носи то презиме, да нас и он не изда, не дао Бог.
Не верујем да данас има у роду нашем српском, светосавском, свесних издајника. Али се бојим да има оних који нису баш свесни.
То су они који желе струну косовскога боја и косовске идеје да одбаце, да је пресеку - а та жила и та струна нас води, браћо и сестре, ка Царству Небескоме. То су они који косовску књигу цепају и косовски завет газе. То су они и који немају страха Божијега, који стварају раздор у народу, да би можда себе истакли и да би били судије ради своје славе и ради труле добити.
А ми да не будемо браћо и сестре, такви. Да уместо самољубља имамо љубави према роду српскоме, према отаџбини српској, да нам Часни Крст не буде сувише тешко бреме, а слобода да нам буде већа и значајнија од свакога злата и свакога сребра.
Да нам школа и васпитање потомства нашег буде у духу косовском, духу Лазаревом, духу Милошевом. Нека нам красота и величина наша буде, браћо и сестре, у скромности нашој. Многи ће бити последњи - а последњи у софри Лазаревој, био је Милош; а он је браћо и сестре, први и данас, у тој софри у Царству Небеском.
Дај Боже и ми да будемо са њиме, и са његове стране, и са његове стране, десне; амин, Боже дај.