На девету недељу по Духовима 2020. године.
У име Оца, и Сина, и Светога Духа, амин.
Говори нам Господ: Не бојте се, ја сам са вама, не плашите се.
Чега заједничког има наш живот, браћo и сестре, поштовани оци, са овом причом и шта Господ од нас тражи: прво, да испуњавамо вољу Његову; и друго, да будемо уверени да је Он увек крај нас, и да у најкритичнијим тренуцима живота, пружа нам своју десницу да нас спасе од таласа и бура које бесне око нас. У таквим критичним тренуцима Господ Исус Христос довикује својим верним следбеницима:
“Не бојте се, ја сам, не плашите се.” (Мт 14.27)
Данашње време ставља на пробу веру нашу. Да нам је неко говорио доскоро да ћемо преносити Литургије и учествовати на службама гледајући у паметне телевизоре и паметне телефоне, ко зна како би смо му одговорили.
А данас се питамо: докле ће ово трајати, и хоће ли се ово завршити?
Хоће, браћо и сестре. А ми да се молимо да Господ прекрати, ради слабих, ради малих, ради добрих. Ово је време “глобалне вирусне клаустрофобије”, како каже један добри новинар листа Политика.
Тражили смо либералну демократију, а ево добили смо, браћо и сестре, кавез; само са које стране кавеза смо, или још не схватамо да смо заиста закључани?
Ово нас је, попут oлује1 која се неким од нас већ догодила, изненадило.
Ово мења наше животе; наше животе у породици, наше животе на послу, наше животе у школи. Ово време удаљује нас од Свете Литургије, удаљује нас, браћо и сестре, од Светога Причешћа, од осталих Светих Тајни: од Светих Тајни крштења, венчања…
А Свете Тајне су корени који нас подупиру у овом нашем овоземаљском животу.
Ово су, браћо и сестре, знаци упозорења: да свој живот усмеримо према Богу у три лица: Богу Оцу, Богу сину, и Богу Духу Светоме. Он је Света Тројица наша потпора, и он је наш циљ.
Ова криза, и све кризе које су биле и које ће доћи, нас опомињу да служимо другоме, и на неки други и нови начин живота. Да се, браћо и сестре, пробудимо; да чујемо позиве сиромашних, да чујемо и видимо тешко болесне.
Ево од петка који нам долази, почиње Госпојински пост. Али ево већ неколико недеља, да не кажем месеци, почео је тужни и жалостиви Евхаристијски пост.2
Ово је тужно и претужно решење које смо нашли у преносу Светих Литургија. Ово виртуално присуство не може да замени стварно присуство наше на Светим Литургијама; али, колико-толико, и уз Божју помоћ, да се усредсредимо да своје молитве чвршће узносимо са Господом, бићемо са њиме, и он ће нам помагати, и он нам помаже.
Да се, као добри и верни хришћани, деца Светога Саве, не плашимо бурних ветрова који дувају светским морем. И кад искушења и несрећа долази, не падамо у маловерје: за нас православне нема очајања.
Него да будемо као Апостоли, као Свети Великомученик и Целебник Пантелејмон, и Свети Равноапостолни Климент, које данас празнујемо; да исповедамо веру у Бога у три лица Оца, Сина и Светога Духа, да се чврсто држимо моћне руке Спаситељеве.
И Он који нам је дао обећање да ће бити са нама до свршетка света, биће и јесте близу нас, и помоћи ће нам; и заштитиће нас, и утешиће нас данас, речима из Јеванђељске приче: “Ја сам, не бојте се, не плашите се” - и данас, и сутра, и у све дане живота нашега, амин, Боже дај.
Беседа почиње на 35:56