Доносимо вам кратки текст из наступајућег 57. броја Гласника. Надамо се да ће вам се свидети. Гласник ће ускоро бити доступан за преузимање.
Погледајте и шта je наш прота Милорад беседио на тему молитве на вечерашњем Акатисту.
Шта је молитва?
Свако продубљење постојања, свако спознање тајне пред присуством љубави или лепоте или смрти, води ка молитви.
Но да би то била молитва у хришћанском смислу те речи, нарочита лична веза мора бити успостављена са живим Богом, један разговор. Ову реч треба схватити широко. Она може значити тихо ослушкивање, крик у невољи, радовање; а може бити и Јовово жалбено обраћање.
Својство које треба да развијамо, чак и када смо под тешким бригама, јесте да Бог постоји и воли нас; да нисмо сами, изгубљени, наружени пред ништавилом и ужасом; да постоји Неко коме можемо прићи у заједништву са Христом, у Њему, у дубинама нашег бића.
Молитва и теологија су неодвојиве. Истинита теологија је очараност принешена разумом. Разум објашњава кретање молитве, али само молитва може да буде горљива Духом. Теологија је светло, молитва је пламен. Њихово сједињење јесте сједињење разума и срца. Али разум је тај који мора да се смири у срцу, и теологија мора да произиђе у љубав.
Када је разум испуњен љубављу према Богу, он се отцепљује од овог смртног света, откида се од представа, страсти, расуђивања, док не постане ништа друго него захвалност и радост. Јер се на тај начин доживљава победа живота над смрћу.
Оливије Клеман, Корени хришћанског мистицизма