Eпископ аустралијско-новозеландски Господин Силуан је служио Архијерејску Литургију у недељу, 6. децембра 2020. године у храму Света Тројица у Бранзвику. Долазак Епископа у наш храм десио се у склопу његове канонске посете мелбурншком намесништву, после вишемесечне изолације, проузроковане корона вирусом.
Верни народ се окупио да дочека свога Владику, који је стигао у пратњи архијерејског заменика, високопреподобног архимандрита Петра Радуловића, игумана манастира Св. Саве у Холу, код Канбере.
Његовом Преосвештенству Господину Силуану саслуживали су архимандрит Петар Радуловић, протојереј-ставрофор Милорад Лончар, протојереј-ставрофор Петар Дамњановић, познати иконописац и протођакон Миодраг Томић и ђакон Ненад Вујасиновић. Чтецирали су Илија Пераћ, Огњен Стевановић, Братислав Курибак, Милош Стевановић, Гојко Павић, Саво Нишић и Никола Стамболија.
Дирљиво је певао наш црквени хор под вођством диригента Саве Ђукића, узносећи нас у мистичан и личан сусрет са Господом у овом литургијском сабрању. Присуство овој Литургији, после забране богослужења од стране државе Викторије, која је трајала месецима, представљало је један од најзначајнијих догађаја у духовном животу наше Парохије у последње време.
Назирала се једна позитивна промена. На лицима верних могао се видети оптимизам за боље сутра, олакшање због пригушености духа једног невероватног времена, које је, надајмо се, део прошлости.
У беседи после светог богослужења, Владика се надахнуто осврнуо на, Богу хвала, укинуте непримерене мере током пандемије и важност светотајинског живота за православне хришћане. Преосвећени Владика је, између осталог, рекао:
Човек одвојен од Бога и својих ближњих обитава у раскораку са оним што је њему по природи дато, јер је у њему утиснута вертикала општења са Богом, а и хоризонтала заједничарења једних са другима. То је ускраћено, вама верујућим на овим просторима, затварањем светих храмова.
Браћо и сестре, чиме се хранимо, то постајемо. О томе говори и данашње Јеванђеље. Ко сеје у тело, у земљу, пожњеће смрт, трулежност и пролазност. Човек није само земља, човек потребује небо, присуство Бога и Његове Благодати. У бризи за телом, колико је душа покошено у граду Мелбурну? Колико је људи сломљено духовно и ментално?
А било је могуће да се поштује једно, а да се друго не запостави. Тражили смо од државе да буде разумна и схвати да улога Цркве није маргинална; да се у неком капацитету, поштујући мере, окупљамо. Није било одговора.
Али, није ово било, браћо и сестре, без допуштења Божјег. Много смо ми хришћани застранили, пали смо. Почели смо да уносимо у себе више земље него неба. Заборавили смо да смо живе иконе Божје, синови и кћери Бога Небеског, да је човек много вреднији од свега пролазног. И зато је Бог допустио што је допустио.
Шта да чинимо сада као Црква? Да стојимо на чврстом камену исповедништва. Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека. Зато је важно, браћо и сестре, да мислимо једнако и на душу и на тело. То претпоставља корачање са Богочовеком Христом овде на земљи.
Речима: “Нека сте благословени од Господа!”, завршио је Владика своју беседу.
Потом је прота Милорад Лончар, старешина храма, у име свих присутних и целе Парохије, изразио добродошлицу нашем Епископу, заблагодаривши му на његовој сталној бризи за духовни напредак наше Парохије.
Коло Српских Сестара припремило је послужење за наше драге госте и све парохијане, који су овога дана дошли у храм. Епископ се дуго задржао у сали у разговору са члановима Црквеног одбора и парохијанима. Општи је утисак да је ова посета нашег духовног вође била и корисна и неопходна.
