preloader

Фоторепортажа са духовне вечери

blog-image

Синоћ на Крстопоклону недељу после вечерње службе, у оквиру великопосних саборних служби и духовних предавања, о. Александар Савић из кизборске цркве нам се обратио на духовну тему о смислу Цркве и њеној улози у нашим животима.

Отац Александар се у уводу свог излагања захвалио на интересовању присутних и лепој традицији дружења у нашој Митрополији на духовним предавањима током Великог поста.

Затим се осврнуо на актуелност саме теме, с обзиром на маргинализовање Цркве за време пандемије и дефинисао оквирне појмове из наслова теме (“Нема спасења ван Цркве”): спасење као повратак човека у заједницу са Богом након грехопада, и Цркву као тело Христово, где се кроз Свете Тајне поновно присаједињујемо са Творцем у овом животу, у нади на живот вечни у Царству Небеском.

Своју основну тезу из наслова предавања о. Александар је поткрепио самим речима Господа Исуса Христа из Светог писма:

И рече им: Идите по свему свијету и проповиједајте јеванђеље сваком створењу.

Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.

(Јеванђеље по Марку, 16,15-16)

О. Александар је затим у наставку свог излагања продубио овај основни доказ кроз позитивну интерпретацију Светог писма и предања Светих отаца, напоменувши да је намерно изоставио негативне, неправославне и произвољне интерпретације за евентуалну дискусију на крају дружења, путем одговора на питања из публике.

После изванредне, једноставне - али врло укусне - посне вечере које су с љубављу припремиле и послужиле наше миле сестре, присутни парохијани и гости су живо дискутовали са о. Александром и потражили додатна појашњења на разна питања. Издвајамо неколико њих:

Како ће се људи неправославни, али тражитељи Божје истине спасти?

Отац Александар је назначио да се појединачно сваки човек може спасти, без обзира на сопствену традицију и васпитање, али да ли ће одређен народ или регија бити колективно удостојени да приме Божју реч јесте сам промисао Божји. То може бити акт милосрђа услед стања у коме се одређени народ налази - и илустровао то примерима из Дела апостолских где Свети Дух бранише апостолима да проповедају у Азији, те неприхватању мисионарске речи апостола Томе у Индији.

Зашто наша Црква не потенцира више дела милосрђа која су, чини се, главна одлика неправославних хришћанских деноминација?

Без обзира на благословена дела милосрђа (народне кухиње и сл.) која су нарочито видљива код протестантских деноминација, о. Александар је подвукао да Црква није хуманитарна организација, односно да је Црква лађа спасења кроз коју се ми поново обожујемо, спајамо са Господом. Наша Црква помаже онима којима је потребно у оквиру својих могућности и не може се поредити са богатим западним хришћанским деноминацијама, а са друге стране треба разликовати истинско доброчинство од рекламерског милосрђа које је често присутно у модерном друштву.

Како се може схватити прича о добром Самарјанину (Лука 10,25-37) где иноплемени човек задобија Царство Небеско, насупрот свештеницима и Левитима који су “правоверни”? Зар то није, бар на површини, у контрадикцији са темом предавања да без Цркве нема спасења?

О. Александар је појаснио да се Свето писмо не може тумачити произвољно и да се мора узети у обзир контекст. Причом о добром Самарјанину Христос одговара на питање ко је човеку ближњи, и тај одговор појачава контрастом на онога који је само номинално такав, као фарисеји које Христос назива “окреченим гробовима”; већ је ближњи онај који чини дела милости, и на тај начин се спасава.

Да ли ће се наша православна браћа која су се обрела ван Цркве (следбеници почившег бившег владике Артемија, припадници македонске расколничке цркве, грчки старокалендарци) спасти?

По појашњењу о. Александра, раскол у Цркви може бити двојак: услед јереси, која је преступ против истине (неприхватање православних догми, учења и предања) и раскола раздељења који је грех против љубави, на којој се темељи јединство Цркве. А где нема љубави, не може бити благодати, тако да се наша браћа у расколу не могу спасти.

Духовно вече је завршено заједничком молитвом и химном Богородици “Достојно јест” око 21 часа.

Снимак предавања можете погледати на нашем Јутјуб каналу: