У недељу, 11. априла, наш прота Петар Дамњановић био је предавач на духовној вечери у цркви Св. Петке у Рокбенку. Oвај програм служби и предавања се традиционално одржава сваке године на Велики пост.
Доносимо интегрални текст протиног излагања.
ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИМО
Помози Бог,
Часни оци, браћо и сестре, децо светосавска,
Поздрављам вас вечерас овим прастарим, свечаним и хришћанским поздравом, окупљене на вечерњој служби и духовној вечери.
Свако време има своје бреме, па и ово данашње време има своје проблеме, јер и сваки човек има своје проблеме. Ко зна колико смо пута пропустили другима да помогнемо да бисмо олакшали те невоље, и колико пута у жалости нисмо стигли да утешимо друге правом речју. Колико пута у радости нисмо стигли да се радујемо са онима који су се радовали. И уопште, много пута када је требало, нисмо посветили довољно пажње - не да нисмо хтели, већ због пречих обавеза журили смо даље. Нека и ово буде део исповести свакога од нас.
Вероватно сте чули за нашу изреку: “Коме Црква није мајка, томе Бог није отац.” Зато вам се и обраћамо годинама, ми ваши свештеници, на духовним вечерима као члановима једне породице - Цркве Светосавске којој је глава сам Христос. Та црква је установљена ради спасења. У свим тешким моментима, Црква није заборављала свој народ. Ни дан-данас га не напушта и не оставља у овом смутљивом времену, које ће остати запамћено као КОВИД-19.
И када ви понекад заборавите на Бога и занемарите долазак у свети храм, знајте да и тада, сваке недеље, сваког празника, стојећи пред престолом ваш свештеник моли се за “времена мирна, за изобиље плодова земаљских, за милост, мир, здравље све браће овога светога храма”, моли се за сав благочестиви православни народ српски да одоли сваком противнику и свим недаћама.
А када свештеник посети ваш дом, опет се топло моли у њему за све укућане. И увек је драго вашем свештенику како је ваш дом сређен и напредан. Радо свештени слуша о вашим успесима. Радује се кад се роди дете, када се направи, догради или купи кућа.
Али исто да знате да вашем свештенику тешко пада када вас ретко виђа у храму, кад се не интересујете како је ваша Црква, шта њој недостаје, да ли јој је потребна ваша помоћ. Да не заборављамо да у ствари ви чините Цркву.
Драга браћо, вашој Цркви, потребна је ваша помоћ. И увек су се о својој Цркви старали и бринули људи добре воље, како у добру, тако и у злу. Сетимо се колико су наши преци подигли храмова за време петовековног турског ропства.
Ми данас, још увек у слободи, заборављамо да одемо у Цркву, да прослављамо Бога, док још можемо! Како ли је Цркви без вас?
Како ли је Створитељу када деца Његова, Њега заборављају? Где су деца коју сам крстио? Траже истину у неистини, у коцки, алкохолу, дроги. Док буде нас и звона на нашим храмовима, она ће позивати и опомињати.
Када ли ћемо чути питање: “Шта је потребно да се уради код Цркве и могу ли помоћи?” Верујете ли да ретко или никада не чујемо оваква и слична питања. А увек се код Цркве нешто ради. Било да је поправка, ограда, порта, црквени дом у коме прослављамо црквену славу, где се окупљамо после сваке службе на неку поуку, или да се разговоримо.
Зато, драги моји, ако вас не заборавља Црква, не заборавите ни ви њу. Долазите у њу, првенствено ради вас самих, ваших потреба и вашег спасења. А верујте да нам је Црква потребнија него икад. Многи се одавно нису причестили и не схватају значај поста за духовно и физичко здравље.
Ево, ово је време Часног поста и искористите га да се прво исповедите, а онда и причестите, да видите и окусите како је Господ Исус Христос благ и добар. Многи не знају колики је значај исповести и причешћа за спасење.
“Драги Господ, коме си сагрешио, као свезнајући и свевидећи, разрешује грехе од оног самог часа када се исповедиш. Бог све зна и све види. Он је код нас и са нама, па те сада чека да пред њим исповедиш и признаш своје грехе.
Немој се плашити да у страху што затајиш, слободно кажи све у чему осећаш да си сагрешио, како би ти Господ, чију икону пред собом видиш, опростио. Aко што утајиш, уписаће ти се у дуг.
Ево си дошао у бању у којој можеш добити лек за своје духовно спасење. Чувај се, дакле, да не одеш неизлечен.”
(Митрополит Митрофан Бан)
Волите Светосавље, волите Господа Исуса Христа, велике угоднике - светитеље, ђурђевданске зелене гране, ивањске венце, божићну сламу, славски колач!
Велике и топле дарове имамо и негујмо што је узвишено, честито и племенито. Да и ми поштујемо човека као наши преци, који су и просјака стављали за славску трпезу, путника намерника у гостинску собу, а кума у прво чело трпезе да седи на перјаном јастуку. Данас смо то мало заборавили, неки су са кумом у завади, а пријатеље водимо у хотеле.
Не заборављајмо да волимо питому душевност и стидљиву доброту. Како би рекао наш добри блаженоупокојени владика Атанасије Јевтић:
“Док је у нама стида и срама дотле смо људи, када то нестане у нама онда смо као звери.”
Да волимо наше свете православне храмове у чије зидове су очеви наши и сви узидали душе, зној и добра. Да долазимо у своје храмове на службе пре звука звона. Да узимамо Богојављенску водицу, да доводимо децу на Врбицу. Да изнад врата стављамо крстове, а не потковице. Да доносимо јаја на Васкрс, а грожђе на Преображење. Да прослављамо Бадње вече и Крсну славу, да примамо свештеника за водицу, да имамо икону и палимо кандило пред њом са децом својом.
Кроз ово мало, унеколико можемо да схватимо величину и лепоту која нам је потребна, а често нам недостаје. У ово време треба се интересовати и тражити од својих свештеника објашњења, да нас вуци овог времена не пригрле у своје наручје.
У последње време имамо божићне и васкршње службе, честитке у виду посланица преко радија, новина и телевизије. Знајте да није довољно слушати, а ништа не радити. Крените и ви у свој храм: пред нама су велики празници - Цвети, Велики Петак, Васкрс. Дођите да се заједнички Богу молимо и прославимо све те дане. Доводимо и своју децу да учествују у тим данима и прославама.
Све вас позивам, али вас молим да се сетите да нас је, у ствари, давно све позвао сам Господ Исус Христос речима:
“Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, ја ћу вас одморити.” (Мт. 11,28)
Зар да се не одазовемо на такав позив? Ко нас може тако топло позвати, ко нам може скинути проблеме и тешкоће осим Господа Исуса Христа? Он нам још поручује:
“Eво стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему.” (Отк. 2,30)
И Свети Сава нас позива са неба, и чека сузе покајања нас данашњих светосаваца, и наш повратак на прави пут - пут који води у живот вечни. Имамо милост Божију, нашој генерацији пружила се прилика да се одужимо Светом Сави. Завршен је и засијао у правој светлости спомен-храм на Врачару.
Зато распалимо то искру вере коју поседујемо. Немојмо држати само веру из обичаја и традиције, већ живо верујмо. Како рече још једном наш блаженоупокојени епископ Атанасије Јевтић:
Жив је Бог наш који победи грех, смрт и ђавола.
У нади да ћемо Васкрс - Празник на празницима ове године заједнички прославити свечаније него прошле, све вас поздрављам поздравом победе:
Христос Васкрсе - Ваистину Васкрсе!